Projektovanje I izvođenje mašinskih konstrukcija po zahtevu investitora je česta stavka u našoj referenci. Tako je iz sredstava NIP-a u jesen 2006. finansirana izgradnja i opremanje centra za termoterapiju žira u Morovicu, Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica. Time je omogucena kvalitetna dorada i skladištenje 100 tona žira hrasta lužnjaka, koji je jedna od naših najvrednijih vrsta šumskog drveca. Ceo proces je osmišljen od strane inžinjera Hidroterme, a oprema za termoterapiju proizvedena u Srbiji. Celokupna konstrukcija sa termoobradom je patentirana kod zavoda za patente R. Srbije.

Citat iz GLASNIKA koji izdaje ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede

Iz sredstava Nacionalnog investicionog plana u 2006. i 2007. godini finansiraju se dva projekta iz oblasti šumarstva, i to projekat "Pošumljavanje neobraslih površina u Republici Srbiji" I projekat "Izgradnja i opremanje centra za šumsko seme". Ukupna vrednost projekata iznosi 1.827.000 EUR-a za prvi, odnosno 1.035.000 EUR-a za drugi projekat. Realizacija projekta "Pošumljavanje neobraslih površina u Republici Srbiji" odvija}e se u tri faze - jesen 2006. godine, proleće i jesen 2007. godine, u periodima kada vremenski uslovi dozvoljavaju da se radovi na pošumljavanju uspešno izvedu. Projekat "Izgradnja i opremanje centra za šumsko seme" sastoji se iz dva dela. Prvi deo projekta odnosi se na adaptaciju zgrade, nabavku i instaliranje opreme za termoterapiju žira u Moroviću, a drugi deo projekta obuhvata izgradnju zgrade i nabavku i instaliranje opreme za doradu i skladištenje šumskog semena u budućem centru za šumsko seme u Požegi. Realizacija ovog projekta je od izuzetnog značaja za šumarstvo Republike Srbije, koje decenijama unazad pokušava na različite na- čine da obezbedi sredstva za izgradnju i opremanje semenskog centra. O značaju dorade semena za kvalitet i uspešno čuvanje semena, a samim tim i na uštedu finansijskih sredstava kroz smanjenje gubitaka u klijavosti skladištenog semena, nije potrebno posebno govoriti. Iskustva koja je u ovom smislu imalo JP "Vojvodinašume" šumsko gazdinstvo "Sremska Mitrovica" iz Sremske Mitrovice, dovela su do toga da rukovodstvo Javnog preduzeća i šumskog gazdinstva počne ozbiljno da razmatra načine rešavanja problema uspešnog čuvanja žira. Naime, sakupljanje žira je u području Srema dugogodišnja tradicija, obzirom da se šume hrasta lučnjaka, koje su inače najvrednije šume na našem području, obnavljaju setvom žira, kao pomoć prirodnom obnavljanju ovih šuma. U godinama punog uroda sakupi se oko 200 tona žira, za koji je potrebno obezbediti prostor za prihvat i čuvanje. Šumsko gazdinstvo "Sremska Mitrovica" je pre nekoliko godina na sopstvenom zemljiš tu pripremilo površine za prihvat sakupljenog žira i izgradilo hladnjaču za čuvanje žira u Moroviću, šumskoj upravi koja gazduje najvrednijim lučnjakovim šumama i najkvalitetnijim semenskim sastojinama. Međutim, uprkos čuvanju semena u propisanim uslovima, klijavost semena čuvanog u hladnjači drastično se smanjivala zbog prisustva gljiva Ciboria sp., koje nije bilo moguće suzbiti fungicidima, pa se nametnula potreba iznalaženja načina na koji bi se sačuvao žir od propadanja izazvanog ovim gljivama. Tim stručnjaka Javnog preduzeća "Vojvodina šume" je iz tog razloga konsultovao francuske kolege, koji su inače najveći proizvođači žira u Evropi, o postupku kojim bi se suzbilo prisustvo gljive Ciboria sp., a  stovremeno ne bi umanjila klijavost semena. Upravo to se obezbe|uje postupkom termoterapije, u toku koga se žir, u trajanju od 2,5 sata, potapa u "kade" u kojima je temperatura 41° C. Na taj način se gljiva ubija, a žir ne gubi svoju klijavost. Važno je napomenuti da je tehnološki proces osmišljen od strane domaćih struč njaka, preduzeća "Hidroterma" d.o.o. iz Sremske Mitrovice, koje je projektovalo liniju za termoterapiju, a takođe je celokupna oprema proizvedena u Srbiji, prema projektu struč njaka "Hidroterme". Proces termoterapije počinje tako što se žir ubacuje u kadu sa rešetkastim umetkom, gde se ispira, čisti od nečistoća i prethodno zagreva, a zatim se prebacuje u glavnu komoru, u kojoj je temperatura konstantno 41° C. Unutar glavne komore se nalazi spiralni transporter, koji omogu}ava lagano kretanje žira, tako da u komori provede 2,5 sata na temperaturi od 41° C. Ovi uslovi se automatski održavaju i prate iz kabine poslovođ e, koji u svakom trenutku može da vidi  vrednost temperature u komori. Iz komore žir prelazi na valjkastu pokretnu traku, gde se proceđuje, hladi i ulazi u mešalicu u kojoj se meša sa fungicidom. Zatim se pakuje u plastič ne gajbe i slaže u hladnjaču. Liniju za termoterapiju opslužuju dva radnika, koja u toku jedne smene dorade oko 3 tone žira. Posao se odvija u dve smene, a kapacitet hladnjače je 100 tona žira. Navedeni postupak dorade žira treba da snizi količinu koja se seje po hektaru (500 – 700 kg), koja je visoka upravo iz razloga problematič ne klijavosti nedora|enog semena iz hladnjače.  Ljilja Sofilj, šef grupe za šumsko seme i sadni materijal Uprave za šume  Glasnik decembar 2006